Újvidék (Novi Sad) városfejlődése és regionális szerepkörének sajátosságai

Imre Nagy

doi:10.32976/stratfuz.2023.28

Authors

Imre Nagy University of Novi Sad

DOI:

https://doi.org/10.32976/stratfuz.2023.28

Keywords:

Novi Sad, urban morphology, immigration, regional centre

Abstract

Novi Sad in Serbia is one of the few European cities that entered the 21st century burdened withdramatic processes in the otherwise uneventful second half of the 20th century. The continuousdevelopment since the Middle Paleolithic and it grew from a small settlement in the 19th century to the center of the “Danube banovina” and then to the center of provincial administration and the region after World War II. After the stable growth, as a result of the influx of refugees from the Western Balkans, which was triggered by the military conflicts that led to the disintegration of the country at the end of the 20th century, its development and the fascination of its functional and regional role continue. The study outlines the development history of Novi Sad and, in addition to its spatial and morphological changes, the change in its functional and regional role, with particular regard to the developments of the 20th century and the trials of its development before the 21st century.
The center, administrative and cultural capital of the Vojvodina region, it has developed a significant zone attractive, which continues to expand with the development of modern roads and railways. In the development of the city, this requires further demographic growth, housing construction and infrastructural development.

Author Biography

Imre Nagy, University of Novi Sad

PhD, Professor

co-researcher, Centre for Economic and Regional Studies, Institute for Regional Studies

References

BARIMA Abel O Anarfi (2015): Form, Structure and Morphology of Urban Planning https://www.academia.edu/9468419/FORM_STRUCTURE_AND_MORPHOLOGY_OF_URBAN_PLANNING

BOGOSAVLJEVIĆ, Ž. (2007): http://www. ekapija.com.

BUKUROV, B. (1954): Geografski položaj, tipovi i oblici fruškogorskih naselja. Zbornik Matice Srpske serija za prirodne nauke 7., Novi Sad.

BUKUROV, B. (1983): Geografske osnove postanka i razvoja naselja u Vojvodini. Glas CCCXXXV Srpske akademije nauka i umetnosti, Odeljenje prirodno matematičkih nauka, No. 49, pp. 112-116.

BUBALO–ŽIVKOVIĆ, M. – DRAGIN, A. – DERCAN, B. (2009): Гравитационо подручје Новог Сада. Универзитет у Новом Саду, ПМФ. Зборник радова, св. LVII, 2009 Collection of the Papers, vol. LVII, 2009.

CARIĆ, N. (1990): Položaj naselja. Novi Sad II. (Društvena geografija). Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički Fakultet, Institut za geografiju, pp. 363–374.

Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia, Population, Comparative overview of the number of population in 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 and 2011. Statistical Office of the Republic of Serbia, Belgrade 2014.

CARIĆ, N. (1994): Stanovništvo. Novi Sad III. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodnomatematički Fakultet, Institut za geografiju, Novi Sad, pp. 25–46.

ĆURČIĆ, S. (1990): Morfološke karakteristike naselja. Novi Sad II. (Društvena geografija). Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički Fakultet, Institut za geografiju. pp. 394–403.

ĆURČIĆ, S. (1999): Novi Sad – geografske karakteristike. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodnomatematički Fakultet, Zbornik radova Institut za geografiju, 29. Novi Sad, pp. 5–19.

CSAPÓ T. (2005): A magyarországi városok településmorfológiája. Savaria University Press, Szombathely.

CSÁNKI, D. (1890–1913): Magyarország történeti földrajza a Hunyadiak korában. I–III., V. Budapest.

DRAGOVIĆ, S. – MAKSIMOVIĆ L. – PANTELIĆ S. – PANTELIĆ, P. (2005): History of Drainage and Irrigation in Vojvodina. The Province of Serbia and Montenegro. ICID 21st European Regional Conference. 15 – 19 May 2005 – Frankfurt (Oder) and Slubice – Germany and Poland.

ĐERE, K. (1990a): Naselja novosadskog područja u srednjem veku. Novi Sad II. (Društvena geografija). Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Institut za geografiju, Novi Sad. pp. 336–349.

ĐERE, K. (1990b): Funkcije i odlike sadašnje mreže naselja. Novi Sad II. (Društvena geografija). Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički Fakultet, Institut za geografiju pp. 375–393.

ĐURĐEV, B. (1990): Mehančko kretanje stanovništva. Novi Sad II. (Društvena geografija). Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički Fakultet, Institut za geografiju. pp. 39–50.

ĐERE, K. (1981): Gravitaciona područja regionalnih centara Vojvodine. Zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta Univeziteta u Novom Sadu, knj 11.

ĐERE, K. (1986): Geografski faktori i urbanizacija na Vojvođanskom geoprostoru u srednjem veku. (Manuscript.) Novi Sad.

GYŐRFY, GY. (1966): Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza. Budapest, Akadémiai Kiadó.

HOFMEISTER, B. BURKHARD (1980): Stadtgeografie. Westermann, Braunschweig

JEVTIĆ, A. (2008): Novi Sad. Faraonski rez. CESS magazin, časopis za regionalnu politiku i razvo/ 8, 13.

JEVTIĆ, A. – GRUJIĆ, Z. – NEJGEBAUER, J.: Urbana transformacija Novog Sada. Decenija hiperizgradnje i promena. http://www.homeinvest.rs/vesti,10.07.2009.

MAJOROS B. (2019): Aнализа промена наменa простора помоћу теледетекционих метода. Поређење метода на примеру насеља Новог Сада и Туркуа. Master rad, Нови сад, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет Департман

за географију, туризам и хотелијерство.

MARKOVIĆ, S. B. – MIHAJLOVIĆ, D. – OCHES, E. A. – JOVANOVIĆ, M. – GAUDENYI, T. (2004): The last glacial climate, environment and evidence of palaeolithic occupation in Vojvodina province, Serbia: an overview. Antaeus, 26, pp. 307–317.

MARKOVIĆ, S. B. – BOKHORST, M. – ANDENBERGHE, J. – OCHES, E. A. – ZÖLLER, L. – MCCOY, W. D. – GAUDENYI, T. – JOVANOVIĆ, M. – HAMBACH, U. – MACHALETT, B. (2008): Late Pleistocene loess-paleosol sequences in the Vojvodina region, North Serbia. Journal of Quaternary Science, 23. pp. 73–84.

ĐUKANOVIĆ, D. (2008): Zaboravljeni grad – Podgrađe Petrovaradinske tvrđave. CESS magazin, časopis za regionalnu politiku i razvoj. 2008/8.

KUZMAN, L. (2008): Nedopustiva neodrživost Novog Sada. CESS magazin, časopis za regionalnu politiku i razvoj. Centar za ekonomsko strateška istrazivanja „Vojvodna“ Novi Sad. 2008/8.

JEFTIĆ, A. – GRUJIĆ, Z. – NEJGEBAUER, J. (2009): Urbana transformacija Novog Sada. Decenija hiperizgradnje i promena. E-kapija – 15. 06. 2009.

GROßMANN, K. – HAASE, A. – KABISCH, S. – STEINFÜHRER, A. (2008): Entering new grounds: Crossing the boundaries between demography and urban studies. Conference on Socio-demographic change of European cities and its spatial consequences. Cities 25, pp.

–400.

HIRT, S. (2009): City profile Belgrade, Serbia. Cities 26. pp. 293–303.

KISSFAZEKAS, K. – GURDON, B. (2014): A várostest morfológiája. Építés- és Építészettudomány, 42. (3.), pp. 173–205.

KOSTREŠ, M. – ATANACKOVIĆ-JELIČIĆ, J. (2009): Socio-Demographic change and Urban Development. A Case Study of Novi Sad in Serbia. City Futures. An International conference on globalism and urban change. 4–6 june 2009. Madrid.

KRUNIĆ, N. (2012). Spatial-functional organization of settlements in Vojvodina. Spatium, 28, 23–29. https://doi.org/10.2298/SPAT1228023K

MEN, 2021 – Tабеларни преглед избеглица, ратом угрожених лица и интерно расељених лица са KIM по општинама у србији према пописима избеглица из 1996. и 2001. године, регистрацији избеглица 2004/5. године и регистрацији ирл са ким 2000.

године.

NEDUČIN, D. – CARIĆ, O. – KUBET, V. (2009). Influences of gentrification on identity shift of an urban fragment. A case study. Spatium 21, pp. 66–75.

Novovosadske opštine – monografija. Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodnomatematički Fakultet, Institut za geografiju, 1987.

Magyar Királyság (1819–1869) - Második katonai felmérés, https://maps.arcanum.com/hu/map/secondsurveyhungary/?layers=5&bbox=2109289.350158051%2C5990503.775287546%2C2133424.341839095%2C5998701.646571131

PETOVAR, K. (2005): Urbanizacija bez urbanosti. Sociologija sela, 43. 2005. 169 (3) pp. 725–749.

PUŠIĆ, M. (2009): Grad bez lica. Mediterran Publishing. Novi Sad.

RZS – Republički zavod za statistiku, 2023 STAMENKOVIĆ, M. – M. SAVIĆ (2017): “Measuring regional economic disparities in Serbia: Multivariate statistical approach”. Industrija, 45. (3.), 101–130.

Strategija ekonomskog razvoja grada Nоvog Sada. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, Novi Sad, 2009. http://www.novisadinvest.rs.

Табеларни преглед избеглица, ратом угрожених лица и интерно расељених лица са КИМ по општинама у србији према пописима избеглица из 1996. и 2001. године, регистрацији избеглица 2004/5. године и регистрацији ирл са КИМ 2000. године.

https://kirs.gov.rs/media/uploads/a%20Stanje%20izbirl%20po%20opstinama%202022.pdf [accessed July 15 2023].

Tartományi Kormányjelentés (2022): Informacija o upisu studenata na fakultete Univerziteta u Novom Sadu u šk. 2021/22 godini. Republika Srbija, Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine (Tartományi Kormányjelentés az Újvidéki Egyetem karaira iratkozó hallgatók számáról. Szerbia Köztársaság, Vajdaság Autonóm Tartomány Kormánya), Novi Sad, 2022.

TOMIĆ, P. (1990). Privreda. Opšte karakteristike. Novi Sad II (društvena geografija). Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički Fakultet, Institut za geografiju, pp. 91–104.

ÚRI FERENC (2009): Mikor alapították Újvidéket? http://vmtt.org.rs/mtn2009/Uri.pdf [accessed August 14 2023].

Високо образовање 2021/2022, Републички завод за статистику, Beograd, 2022. Verbal communication with JP Urbanizam.

VRIŠER, I. (1968): Centralna mesta u Jugoslaviji. Zbornik 8. kongresa geografa Jugoslavije

VOCKLER, K. (2008): Turbo Urbanism in South Eastern Europe. In Vockler, K. ed. (2008): Balkanology – New Architecure and Urban Phenomena in South Eastern Europe. SAM 06, Basel: Christoph Merian Verlag.

VRESK, M. (1980): Osnovi Urbane Geografije, Zagreb, Školska Knjiga

VRESK, M. (1993): Prometne osovine i osovine urbanizacije Središnje Hrvatske, Geografski Glasnik, No. 55.

ŽIVANOVIĆ,V. – PAVLOVIĆ, M. – KOVJANIĆ, A. – TOŠIĆ, D. – KRSTIĆ, F. (2021): Concept of polycentricit. The differences between development policies and spatial reality. Belgrade, Geografski Institut J. Cvijic 71 (1), pp. 75–90.

ŽIVANOVIĆ, Z. - GATARIĆ, D. R. (2017): “Differences in regional develop ment on the territory of the Republic of Serbia”. Bulletin of Geography, 35. (35.), 145–154.

http://www.nsbuild.rs/forum/galerija/220-istorija-grada [accessed May 14 2023].

http://www.novisad.rs [accessed May 14 2023].

http://www. ekapija.com [accessed May 14 2023].

INTERREG-IPA HU–SER – http://www.interreg-ipa-husrb.com [accessed May 14 2023].

INTERREG-IPA RO–SER – https://www.romania-serbia.net [accessed May 14 2023].

INTERREG-IPA CRO–SER – https://interreg-croatia-serbia.eu/2014 [accessed May 14 2023].

SRB–BIH IPA https://srb-bih.org/sr/serbian-pocetna/ [accessed May 14 2023].